Контрола нивоа шећера у крви представља један од најважнијих аспеката здравог начина живота, посебно код особа са повишеним ризиком од дијабетеса типа 2. Природна, уравнотежена исхрана има кључну улогу у стабилизацији глукозе без потребе за агресивним интервенцијама. Одређене намирнице, начин њихове припреме и време конзумирања могу значајно утицати на ниво шећера у крви.
Основни принцип природне исхране јесте фокус на храни са ниским гликемијским индексом (ГИ). Намирнице као што су интегралне житарице, махунарке, поврће и неки млечни производи имају спорији утицај на ниво глукозе у крви. За разлику од рафинисаних шећера и брашна, ове намирнице се споро апсорбују, чиме се избегавају нагли скокови шећера.
Веома је важно укључити и протеине и здраве масти у сваки оброк. Комбинација протеина (као што су јаја, пилетина или сочиво) са добрим мастима (маслиново уље, ораси, авокадо) успорава варење и стабилизује ослобађање шећера у крви. На пример, оброк од поврћа са пилећим белим месом и кашиком маслиновог уља представља идеалан модел за здраву вечеру.
Редовност у оброцима је још један важан фактор. Прескакање оброка може довести до хипогликемије, што изазива жељу за шећером и преједање. Стручњаци препоручују мање, али чешће оброке — отприлике свака 3 до 4 сата.
Конзумирање воде уместо заслађених пића такође има велики значај. Шећер из сокова се веома брзо апсорбује и изазива нагли раст глукозе, док вода помаже у хидратацији и не оптерећује панкреас.
На крају, навика читања декларација и избегавања скривених шећера је пресудна. Многи производи који се представљају као „здрави“ садрже велике количине шећера под различитим називима. Свест и знање су први корак ка стабилности шећера и бољем здрављу.