Стрес је невидљиви непријатељ здравља, а његов утицај на шећер у крви често се занемарује. Када смо под стресом, тело ослобађа хормоне попут кортизола и адреналина, који подижу ниво шећера како би нас припремили за „борбу или бег“. У кратком року, то је нормалан одговор. Али када је стрес хроничан, може довести до стално повишених вредности глукозе.
Многи људи који се труде да контролишу исхрану и вежбају не виде резултате управо због непрепознатог утицаја стреса. Управљање стресом је, дакле, важан део стратегије у регулисању шећера.
Технике као што су дубоко дисање, медитација, пажљивост (mindfulness) и јога могу значајно смањити ниво кортизола. Само 10–15 минута дневно свесног опуштања може имати мерљив утицај на метаболичко здравље.
Редован сан је такође важан. Недовољно сна повећава апетит, жељу за слаткишима и смањује осетљивост на инсулин. Трудите се да спавате најмање 7 сати током ноћи и избегавајте коришћење уређаја непосредно пре спавања.
Разговор са блиским особама, шетње у природи и креативне активности попут сликања или музике такође доприносе менталној равнотежи. Наше тело не прави разлику између пословног стреса и емоционалног — сваки облик утиче на глукозу.
Препознавање и преузимање контроле над стресом је инвестиција у целокупно здравље и дугорочну добробит.