Физичка активност је један од најмоћнијих природних начина за контролу шећера у крви. Без обзира на године, пол или почетно здравствено стање, редовно кретање може знатно побољшати осетљивост на инсулин, смањити глукозу и спречити развој хроничних болести попут дијабетеса типа 2.
Када вежбамо, наше ћелије користе глукозу као гориво. То значи да и без инсулина, мишићи могу апсорбовати шећер из крви и користити га за енергију. Чак и једноставна активност као што је 30 минута брзе шетње дневно може имати изразито позитиван утицај.
Кардио активности као што су трчање, бициклизам или пливање доказано снижавају глукозу у крви, док тренинзи снаге, попут лаганог подизања тегова, повећавају мишићну масу и на тај начин побољшавају метаболизам шећера на дужи рок. Комбинација оба типа тренинга даје најбоље резултате.
Важно је напоменути да активност након оброка може посебно бити корисна. Кратка шетња од 10-15 минута после јела може умањити гликемијски одговор организма и смањити нагли скок шећера.
Континуирана активност има највећи ефекат. Престанак вежбања чак и на неколико дана може довести до погоршања гликемијске контроле. Зато је кључно пронаћи физичку активност која одговара вашем животном стилу — било да је то ходање, јога, плес или баштованство.
Сваки покрет се рачуна. Не мора бити у питању интензивно вежбање у теретани. Устајање сваких сат времена током седећег рада, пењање уз степенице или играње са децом такође доприноси укупном утицају на здравље.
Физичка активност није само начин за регулисање шећера — она побољшава расположење, смањује стрес и чува здравље срца. Уз свесност и доследност, може бити најједноставнији лек који сами себи дарујемо.