Уз правилну исхрану и физичку активност, неке биљке и природни додаци могу пружити додатну подршку у стабилизацији шећера у крви. Важно је напоменути да они не треба да замене лекарску терапију, већ могу бити део свеобухватног приступа.
Цимет је један од најчешће истраживаних природних помагача. Студије показују да унос 1–2 грама цимета дневно може побољшати осетљивост на инсулин и смањити шећер у крви после оброка. Цимет се лако додаје у каше, чајеве или смутије.
Горка диња (Momordica charantia), позната и као горка тиква, коришћена је у традиционалној медицини Азије вековима. Има јединствена једињења која имитирају дејство инсулина и могу смањити ниво шећера у крви. Препоручује се консултација са стручњаком пре употребе.
Алое вера, углавном позната по својим благотворним ефектима на кожу, такође може помоћи у регулисању глукозе када се узима као суплемент. Сок алое вере, у умереним количинама, има потенцијал да утиче на бољу метаболичку равнотежу.
Поред биљака, неки минерали и суплементи као што су магнезијум, хром и алфа-липоична киселина могу играти улогу у побољшању метаболичких процеса. Недостатак ових елемената повезује се са ослабљеном осетљивошћу на инсулин.
Важно је куповати суплементе од поузданих произвођача и избегавати производе са недоказаним тврдњама. Природна терапија захтева време, стрпљење и доследност, али може бити од велике помоћи у укупној стратегији здравља.